Катедра за судску ветеринарску медицину и законске прописе основана је као посебна јединица Ветеринарског факултета у Београду 1946. године под називом Институт за судско ветеринарство. За првог управника овог Института постављен је дотадашњи доцент Института за патолошку морфологију др Миливој Чопорда, који је почетком 1945. године изабран за доцента за предмет Судско ветеринарство. У послератним годинама Институт још није био грађевински довршен и опремљен потребним техничким и другим средствима, тако да се рад одвијао у отежаним условима, посебно из разлога бројности првих генерација студената. Целокупну теоријску и практичну наставу са по 400 студената годишње изводио је један тадашњи наставник. Настава из предмета Судско ветеринарство почиње 1941. године, када је први предавач био проф. др Антоније Вуковић, а од 1946. године доцент др Миливој Чопорда. Године 1958. на Катедри је изабран први асистент Александар Орешковић, а после одласка у пензију доцента др Чопорде, за управника и наставника 1961. године изабрана је др Бранислава Ђукић, дотадашњи асистент Института за патологију. Др Ђукић се од тада до пензије 1991. године налазила на дужности управника Института, односно касније шефа Катедре. У међувремену су на Катедри радили у звању асистента Драгош Валтер (1965-1971) и Данило Здравковић (1971-1978). Године 1978. је за асистента приправника изабран Зоран Алексић, садашњи редовни професор у пензији. Три године касније примљен је др Данило Вицковић у звању доцента. У звање асистента приправника је 1991. године изабрана Снежана Синовец, 1994. године Владимир Нешић и 2005. године Јелена Алексић.

Од 70-тих година прошлог века, под нешто повољнијим условима рада чине се даљи напори да се Институт, односно Катедра, организационо уреди, кадровски попуни, опреми најпотребнијим лабораторијским материјалом, a библиотека попуни књигама и стручним часописима. Поред теоријске, уводи се и практична настава, извођењем обдукције животиња, са тежиштем на форензичкој процени установљених патоморфолошких промена. У једном периоду студенти се укључују и у теренске вежбе у оквиру Амбулантне клинике уз обраду клиничког материјала са форензичког аспекта. Настава је данас осавремењена приказом разноврсних дидактичких случајева из богате праксе Катедре и бројних судских предмета.

Године 1966. у оквиру једне од тадашњих пет катедара факултета – Катедре за патологију и епизоотиологију, формиран је Семинар за судску ветеринарску медицину на коме је извођена настава из предмета Судско ветеринарство у X семестру на Одсеку за ветеринарску медицину и Одсеку за ветеринарску превентиву са фондом часова 2+2. Статутом из 1972. године Семинар је прерастао у Катедру за судску медицину, сада у оквиру Института за патологију и терапију. Поред предмета Судско ветеринарство на оба одсека, Катедра изводи наставу и испите из још једног предмета - Законски прописи у ветеринарству, са фондом часова 2+0, а на Одсеку хигијене намирница анималног порекла, са фондом часова 2+1, такође у X семестру. Настава из овог предмета била је организована ангажовањем др Радована Стојановића, тадашњег помоћника секретара Републичког комитета за пољопривреду Републике Србије. Новим Статутом факултета 1974. године, Катедра мења назив у Катедра за судску ветеринарску медицину, и поред извођења наставе из поменута два предмета, на Одсеку Хигијене и технологије намирница изводи наставу и из предмета Законски прописи и судско ветеринарство у X семестру, са фондом часова 2+1. Статутом усвојеним 1978. године Катедра добија данашњи назив – Катедра за судску ветеринарску медицину и законске прописе, а предмет – Судска ветеринарска медицина. Од 1981. године избором још једног наставника створена је могућност да у потпуности буде преузето извођење наставе из сва три наставна предмета са одржавањем испита.

Од 2000. године до данас, у складу са општим реформским курсом у Србији, долази до значајних квалитативних промена у начину организације факултета и конципирању савремених наставних програма и планова интегрисаних академских студија, специјалистичких академских студија, ужих специјалистичких студија, специјалистичких академских студија и докторских академских студија, у оквиру којих у настави Катедра данас заузима значајно место.

За потребе наставе, последипломске наставе, као и научноистраживачког рада, 80-тих година прошлог века организовано је опремање и рад једне лабораторије, неопходне не само за потребе у настави, већ и за сарадњу са привредом. То је допринело да се обезбеди и комплекснија последипломска настава и обрада материјала за израду докторских, магистарских и специјалистичких радова, као и многобројних стручних радова и вештачења. Нажалост, одласком јединог лаборанта у пензију 2005. године, лабораторија је престала са радом.

Катедра испуњава све своје задатке у настави, научном и стручном раду, захваљујући пре свега успешној сарадњи са Катедром за патолошку морфологију, али и Институтом за судску медицину, Медицинског факултета у Београду, Управом за ветерину, као и другим институцијама.

Катедра има три просторије за наставнике и сараднике, а за обдукцију лешева, предавања и вежбе користи просторије Катедре за патолошку морфологију.

Данас Катедра изводи наставу у XI семестру из обавезних предмета: Судска ветеринарска медицина (2+2), Законски прописи у ветеринарској медицини (1+1) и Етика и комуникологија у ветеринарској медицини (1+0). У оквиру изборне области Превентивна ветеринарска медицина, Катедра изводи наставу из факултативног модула Национални и прописи ЕУ о откривању и спречавању ширења заразних болести животиња.

У оквиру докторских академских студија у V семестру Катедра изводи наставу из изборног предмета - Судска ветеринарска медицина и прописи у ветеринарству (75+19).

Од 2008. године на Факултету су организоване специјалистичке академске студије где Катедра учествује са 10 часова предавања на предмету Стандарди добре ветеринарске праксе.

Катедра је укључена у систем перманентне едукације ветеринарских инспектора и дипломираних ветеринара из праксе, учешћем у реализацији програма кога организује Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде - Управа за ветерину, Српско ветеринарско друштво и Ветеринарска комора Србије.

Катедра обавља бројне активности с обзиром на природу посла којим се бави. Најчешће су то истраживања заразних и других обољења домаћих животиња са становишта форензичког аспекта, обрада патоморфолошког материјала у истом циљу, примена метода за идентификацију животињских врста на основу узорака длаке или остеолошких карактеристика делова скелета, тумачења општих и ветеринарских прописа и сл.

Великим броја радова које су објавили наставници и сарадници ове Катедре у домаћим и међународним часописима, на конгресима, симпозијумима, саветовањима и семинарима за континуирану едукацију, учињен је значајан допринос развоју науке из области ветеринарске форензике и државног ветеринарства.

Бројна вештачења која Катедра обавља пред судовима опште и посебне надлежности Републике Србије у значајној мери помажу суду у правичном доношењу пресуда, а преко Удружења ветеринара судских вештака Србије, које је основано при Ветеринарској комори Србије, врши едукацију вештака ветеринарске струке.

Катедра је била покретач иницијативе, а касније творац Кодекса ветеринарско-медицинске етике. Наши наставници су чланови органа управљања и стручних органа Факултета, а такође су чланови радних група које учествују у изради интерних правилника на факултету, као и радних група за доношење и примену националне и легислативе Европске уније из области ветеринарске медицине.

1. Чопорда М, 1950, Судска ветеринарска медицина, Научна књига, Београд.
2. Чопорда М, 1964, Судска ветеринарска медицина, II прерађено и проширено издање, Завод за издавање уџбеника СР Србије, Београд.
3. Ђукић Б, Вицковић Д, 1983, Приручник за примену прописа у области ветеринарске медицине у СФРЈ, Привредно финансијски завод, Београд.
4. Ђукић Б, Вицковић Д, 1989, Законски прописи у ветеринарској медицини, Ветеринарски факултет, Београд.
5. Ђукић Б, 1991, Судска ветеринарска медицина, СИА «Ксена», Лозница.
6. Алексић З, Ђукић Б, Вицковић Д, 1994, Законски прописи у ветеринарској медицини, НИП «Привредни гласник», Београд.
7. Ђукић Б, 1996, Ветеринарско – медицинска етика, Вуканс, Београд.
8. Алексић З, Ђукић Б, Вицковић Д, 1996, Законски прописи у ветеринарској медицини, «Графолик», Београд.
9. Алексић З, Ђукић Б, 1999, Судска ветеринарска медицина – општи део, «Графолик», Београд.
10. Алексић З, Кнежевић Милијана, Божић Татјана, 1999, Езофагогастрични улкус код свиња, Монографија, «Макарије».
11. Ђукић Б, Алексић З, 2001, Судска ветеринарска медицина - специјални део, «Макарије», Београд.
12. Синовец Снежана, Балтић М, 2002, Међународни и национални прописи о квалитету намирница, Ветеринарска комора Србије, Београд.
13. Дарко Маринковић, Владимир Нешић, 2013, "Техника обдукције животиња са основама танатологије", Факултет ветеринарске медицине, Универзитет у Београду.

Др Миливој Чопорда, доцент (1946-1961)
Др Бранислава Ђукић, редовни професор (1961-1991)
Др Данило Вицковић, редовни професор (1991-2000)
Др Снежана Синовец, ванредни професор (2000-2002)
Др Зоран Алексић, редовни професор (2002- 2017)
Др Владимир Нешић, ванредни професор (2017- )

Др Миливој Чопорда, доцент (1941-1961)
Др Александар Орешковић, асистент (1958-1964)
Др Бранислва Ђукић, редовни професор (1961-1991)
Драгош Валтер, асистент (1965-1971)
Данило Здравковић, асистент (1971-1978)
Др Зоран Алексић, редовни професор (1978- 2017)
Др Данило Вицковић, редовни професор (1981- 2004)
Др Снежана Синовец, ванредни професор (1989-2004)
Др Владимир Нешић, ванредни професор (1994- )
Др Јелена Алексић, доцент (2005- )

Др Владимир Нешић, редовни професор, од 2022. године
Др Јелена Алексић, ванредни професор, од 2021 године
Дајана Давитков, доцент од 2024.године